Марадона

Дијего Армандо Марадона је најбољи фудбалер свих времена и поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века са Пелеом. Дијего је рођен у Авеланди, радничкој четврти Буенос Ајреса, као пето од осморо деце у породици Ћитора и Тоте Марадона. Са обзиром да је рођен у недељу, дану за фудбал, фудбал му је, написаће хроничари, морао бити у крви. На Дијегову каријеру највише је утицао његов ујак Кирило, некад голман малог клуба Кориентес, прави фудбалски зависник. Франсиско Корнејо, скаут Аргентинос Јуниорса, први је уочио Дијегов таленат. Корнејо је био забринут изгледом сићушног дечака, морао је ојачати да би опстао у фудбалу. Уз допуштење родитеља одвео је Дијега лекару сумњиве репутације. Качо Паладино, инјекцијама, је подигнуо мишиће будуће звезде. Марадона је први пут наступио за репрезентацију Аргентине 1977. године. Ипак, 1978. селектор Луис Цесар Меноти није га уврстио у националну селекцију за Првенство света у Аргентини рекавши како је Дијего премлад да би издржао притисак. Године 1979. био је капитен репрезентације Аргентине која је у Јапану освојила наслов јуниорског првака света. 1982. године поново долази до сениорске репрезентације и наступа на светском првенству у Шпанији.Гол руком је обележио не само једну годину него и његову читаву каријеру. На Светском првенству у Мексику (1986.) двоструки је стрелац у утакмици Аргентине с Енглеском. Оба његова гола на тој утакмици се и дан данас препричавају. Код првог је реч о поготку који је Дијего касније назвао Божјом руком.  Други је на многим ранг листама проглашен за најлепши гол